Ima dete u selu,
ime mu je Laza,
al' ga zovu drukčije:
materina maza.
Kad sva deca ustanu,
on i onda spava,
kad ga zovu u školu,
njega boli glava.
Kad ustane, ne ume
da se sam obuče,
ne sme da se umije,
ište vode vruće.
Kad ga žulji cipela,
on cipelu tuče,
tad ga ruka zaboli
pa onda jauče.
Kad mu dadu jabuku,
on bi hteo šljiva,
kad mu pruže pogaču,
onda bi koljiva.
Kad se malo ogrebe,
plače i zapeva:
"Jao, jao, pomagaj,
iziće mi creva!"
Kad je suvo, zamesi
blata pa se kalja,
kad ga mati pokara,
legne pa se valja.
Kad mu uspu tarane,
on bi jeo riba,
kad se ribe najede,
tad ga boli tiba.
Pa zato ga ne zovu
po imenu Laza,
većem jadno, žalosno:
materina maza!
Perom vladao Jovan Jovanović Zmaj
ime mu je Laza,
al' ga zovu drukčije:
materina maza.
Kad sva deca ustanu,
on i onda spava,
kad ga zovu u školu,
njega boli glava.
Kad ustane, ne ume
da se sam obuče,
ne sme da se umije,
ište vode vruće.
Kad ga žulji cipela,
on cipelu tuče,
tad ga ruka zaboli
pa onda jauče.
Kad mu dadu jabuku,
on bi hteo šljiva,
kad mu pruže pogaču,
onda bi koljiva.
Kad se malo ogrebe,
plače i zapeva:
"Jao, jao, pomagaj,
iziće mi creva!"
Kad je suvo, zamesi
blata pa se kalja,
kad ga mati pokara,
legne pa se valja.
Kad mu uspu tarane,
on bi jeo riba,
kad se ribe najede,
tad ga boli tiba.
Pa zato ga ne zovu
po imenu Laza,
većem jadno, žalosno:
materina maza!
Perom vladao Jovan Jovanović Zmaj
